Kratak pregled istraživanja

Osnvno istraživačko pitanje kojim se ovaj rad bavi odnosi se na zastupljenost računara u nastavi u osnovnoškolskom obrazovanju. Istraživanje je sprovedeno u dva nezavisna dela. U prvom, kvantitativnom delu istaraživnja, uzorak čine predmetni nastavnici osnovnih škola različitih starosnih doba.U istraživanju je učestvovalo sto nastavnika, a istraživanje je sprovedeno putem upitnika. Drugi deo istraživanja odnosi se na kvalitativno istraživanje. U ovom delu istraživanja uzorak su sačinjavali učenici šestog i osmog razreda. Ovaj deo istraživanja relizovan je putem intervjua, individualnog ili u paru. Analizom upitnika zaključeno je da nastavnici u maloj meri koriste računar u nastavi, indentifikovan je problem slabe informatičke pismenosti nastavnika, kao i njihova dobra volja da se to stanje popravi. Detaljnim razmatrnjem kvalitativnog dela istraživanja utvrdjeno je da učenici značajan broj sati u toku dana koriste računar. Takodje, primećeno je da ne poznaju gotovo ni jedan softver koji se koristi u obrazovne svrhe.Nalzi istraživanja ukazuju na pozitivan stav prema multimedijalnoj nastavi i uvođenju računara u proces obrazovanja. Samim tim stvara se potreba za inovativnim i kvalitetnim obrazovnim softverom, kao i za edukacijom nastavnika.

Uvod

Na osnovu međunarodnih istraživanja koja mere postignuća učeika, kao što su programi OECD/ PISA i TIMSS testiranje, saznajemo da su učenici iz Srbije, kada je reč o obrazovanju, u nezavidnom položaju u odnosu na svoje vršnjake iz inostrnastva. Srbija je učestvovala 2003., 2006., 2009. godine u Pisa testiranju. Učenici iz Srbije 2003.godine postigli su prosečni rezultat od 437 poena, a 2009. od 442 poena. Bez obzira na napredak , učenici iz Srbije još uvek su daleko od međunarodnog proseka koji iznosi 500 poena. S obzirom da jedna godina obrazovanja u proseku doprinosi oko 40 poena na skali postignuća učenika, evidentno je da naši učenici zaostaju više od godine dana za svojim vršnjacima.Ovakvi rezultati jasno ukazuju da se nastavni proces morau unaprediti , inovirati i prilagoditi potrebama i interesovanjima savremnog učenika.

Posmatrajući način izlaganja jedne nastavne jedinice u prosečnoj srpskoj školi danas, zauključuje se da se taj način izlaganja ne razlikuje u mnogome od načina izlaganja od pre 20 godina. Nastava u Srbiji je utemeljena na tradicionalnim osnovama, vezana za tablu, kredu i fronatalni način izlaganja. Uprkos težnjama da se učenik postavi u centar obrazovanja, težište je uglavnom prebačeno na nastavika. Kao još jedan od nedostataka ovakve nastave ističe se jednosmerna komunikacija izmedju nastavnika i učenika kao i nedovoljna aktivnost učenika.

Ako se pak posmatraju učenici, njihovo okruženje, način života, težnje, interesovanja , uočava se ogromana razlika između učenika danas i pre 20 godina.Danas su učenici izloženi različitim multimedijalnim sadržajima koji se nalaze na svakom koraku, televizija, reklame, bilbordi,mobilni telefoni, računari , intrnet...Učenici su danas preplavljeni informacijama, a njihova pažnja usmerena je na razlčite sadržaje. U takvom jednom okruženju neophodno je unaprediti i inovirati nastavu kako bi učenicima postala prihvatljivija, intresantnija i korisnija.

Poslednju deceniju dvadesetog veka karakterišu značajne promene u svim sferama društva, te su se očekivale i kvalitativne promene u sferi obrazovanja. Pojedine zemlje uvidele su prednosti informacionih tehnologija koje su stvorile preduslove za promene položaja nastavnika i učenika u cilju oslobađanja nastavnika rutinskih poslova vezanih za memorisanja brojnih činjenica, izlaganje i ocenjivanje, uz povećanje aktivnosti učenika i stalnu interakciju nastavnika i učenika.Očekuje se da će učenik postati centar obrazovanja i da će dobijat i informacije iz različitih izvora, napredovati u sticanju novih znanja tempom koji odgovara njegovim sposobnostima i predznanjima, te će temeljnije i sa razumevanjem ovladati nastavnim sadržajem.Dominantno predavačka uloga zamenjuje se ulogom stratega, organizatora i savetodavca.Obrazovanje inforamacione ere, uz korišćenje novih tehnologija, podrazumeva i promene u organizaciji rada, nastavnim oblicima i metodama , kako bi se prevazišli nedostaci tradicionalne nastave i obrazovni proces podigao na viši, kvalitetniji nivo.