Rezultati kvantitativnog dela istraživanja
Tehničke mogućnosti

Ovom prilikom je ispitivana raspoloživost resursa pojedinih škola. Zapravo ispitivano je mišljenje nastavnika o postojanju tehničkih mogućnosti za uvođenje računara u nastavni proces.

Nalazi

U mojoj školi postoje tehničke mogućnosti za korišćenje računara u nastavi:

a) DA
b) NE


Iz ogovora na prethodno pitanje proistekao je histogram:



Bez obzira na veći procenat pozitivnih odgovora (60%) i dalje veliki broj nastavnika(40%) smatra da da njihove škole ne poseduju minimum resursa za korišćenje računara u nastavnom procesu.Intresantno je da su nastavnici iz iste škole, čak iz istog nastavnog predmeta davali različite odgovore na postavljeno pitanje.Zaključuje se da postoji ozbiljniji problem od opremljenosti škole ; reč je o stavu nastavnika.Nekada slaba raspoloživost tenikom u jednoj školi može biti izgovor za ne unapređivanje nastave. Jasno je da postoji veliki broj škola u Srbiji koje nisu dovoljno informatički opremljene, pozitivno je to, što je takvih škola sve manje.Većina škola danas, poseduje informatičke kabinete, koji se uglavnom koriste samo na časovima informatike. Sada se javlja novi problem. Nedovoljna iskorišćenost raspoloživih resursa.

Svedoci smo neprestanog napretka tehnologije, koji ima uticaj na različite sfere društva, pa se očekuje i da obrazovno vaspitni sistem prati taj trend.Razvoj informacionih tehnologija , stavlja nove zadatke pred obrazovno vaspitni sistem ali i pruža mnogo mogućnosti za unapređivanje nastave. Ovako brz razvoj tehnologije i česte promene u obrazovnom sistemu zahtevaju permanentno obrazovanje nastavnika. Česta je pojava da se promene i uvođenje inovacija teško prihvataju. Što je do nekle i očekivano, jer se nastavnici pre odlučuju za već dobro oprobane metode i tradicionalni pristup dok se teško odlučuju za neke nove metode čak I ako sami uviđaju prednosti.Takođe neadekvatno korišćenje računara u nastavi može imati i negativne efekte.

Uvođenje računara u nastavu, nije jednostavan proces. Kako navodi Bjekić (2008) proces prihvatnja inovacija teče kroz pet faza: 1. Stadijum, saznavanja – nastavnici stiču svest i uče o inovacijama, saznaju način funkcionisanja novih postupaka u nastavi; 2. Stadijum,ubeđivanja – započinje formiranjem stavova nastavnika prema inovacijama (pozitivan i negativan stav), kroz interakciju sa drugima; 3. stadijum odlučivanja – traženje dodatnih informacija i odlučivanje da li ce se inovacija prihvatiti ili odbaciti; 4. stadijum primene – pocinje korišcenje, eksperimentiše se, postepeno se ovladava upotrebom; 5. stadijum prihvatanja – kontinuirano korišcenje ili odbacivanje na osnovu efekata u prakticnoj primeni.