Диференцијални рачун
Почетна страна »
Функције »
Низови »
Гранична вредност »
Непрекидност функције »
Изводи »
Примена извода »
• Теореме »
• Тејлоров полином »
• Лопиталово правило »
• Монотоност »
• Конвексност »
• Графици функција »
Јована Јездимировић,
Универзитет у Београду, Математички факултет
Монотоност и екстремне вредности функције
Теорема: Нека је функција f непрекидна на затвореном интервалу [a, b] и диференцијабилна на отвореном интервалу (a, b).
- Ако је f ' (x) > 0 за свако x ∈ (a, b), тада је функција f монотоно растућа на интервалу [a, b].
- Ако је f ' (x) < 0 за свако x ∈ (a, b), тада је функција f монотоно опадајућа на интервалу [a, b].
Примењујући Лагранжову теорему добијамо да је за све:
\newline x_1, x_2 \in [a, b], x_1 < x_2
\newline
\newline f(x_1)-f(x_2)=f'(c)(x_1-x_2), c \in [x_1, x_2]
Ако je f '(x) > 0 за свако x ∈ (a, b), тада важи:
x_1 < x_2 \Rightarrow f(x_1)< f(x_2)
Што значи да је функција f монотоно растућа на интервалу [a, b].
Аналогно се доказује за монотоно опадајућу функцију f .
Теорема: Нека је функција f непрекидна на затвореном интервалу [a, b] и диференцијабилна на отвореном интервалу (a, b).
- Ако је f монотоно растућа на интервалу [a, b], тада је f ' (x) ≥ 0 за свако x ∈ (a, b).
- Ако је функција f монотоно опадајућа на интервалу [a, b], тада је f ' (x) ≤ 0 за свако x ∈ (a, b).
Доказ теореме следи непосредно из дефиниције првог извода. Ако је функција f монотоно растућа на интервалу [a, b], тада је за све :
\newline x, x+h \in [a, b], h \neq 0
\newline
\newline \frac{f(x+h) - f(x)}{h} \geq 0
\newline
\newline f'(x)=\lim_{h \to 0 } \frac{f(x+h) - f(x)}{h} \geq 0
Аналогно се доказује за монотоно опадајућу функцију f .
Тачке у којима је извод функције једнак нули (или не постоји) се називају стационарне (или критичне) тачке.
Теорема: Ако је функција f непрекидна на интервалу (a, b) и има екстремну вредност (тј. локални минимум или локални максимум) у тачки c c ∈ (a, b) , тада је тачка c критична тачка функције f (тј. или је f '(c) = 0 или f '(c) не постоји).
Доказ следи из Фермаове теореме.
Геометријска интерпретација наведене теореме је да диференцијабилна функција има хоризонталну тангенту у тачки локалног екстрема.
Теорема: Нека је функција f: [a, b] → R непрекидна на затвореном интервалу [a, b], диференцијабилна на отвореном интервалу (a, b) и нека је тачка c критична тачка за функцију f.
- Ако је f ' (x) > 0 за x ∈ (a, c), а f ' (x) < 0 за x ∈ (c, b), тада функција f има локални максимум у тачки c.
- Ако је f ' (x) < 0 за x ∈ (a, c), а f ' (x) > 0 за x ∈ (c, b), тада функција f има локални минимум у тачки c.
- Ако је f ' (x) > 0 или f ' (x) < 0 за све x ∈ (a, b), тада функција f нема екстремне вредности у тачки c.
Теорема: Нека је функција f два пута диференцијабилна на отвореном интервалу (a, b) који садржи тачку c и нека је f ' (c) = 0.
- Ако је f " (c) < 0, тада функција f има локални максимум у тачки c.
- Ако је f " (c) > 0 тада функција f има локални минимум у тачки c.
Пример: Одредити интервале монотоности и екстремне вредности за функцију:
f(x)= x^3+x^2-5x-5.
Решење:
f(x)= x^3+x^2-5x-5 \Rightarrow f'(x)=3x^2+2x-5=(3x+5)(x-1)
Функција f '(x) је позитивна за x ∈ (-∞, -5/3) и x ∈ (1, ∞), па функција f расте на тим интервалима.
Функција f '(x) је негативна за x ∈ (-5/3, 1), па функција f опада на том интервалу.
Функција f има максимум у тачки x = -5/3, а минимум у тачки x = 1.