Античка Грчка

Математичари античке Грчке дали су велики допринос развоју математике, почев од геометрије, преко теорије бројева па све до математичке анализе. Математику су користили свакодневно, од премера парцела и трговине, израчунавања запремина и површина, па до изградње многих грађевина и скулптура. Баш кроз поменуто израчунавање површина и запремина је калкулусни рачун почео свој рани развој у античкој Грчкој. Архимед из Сиракузе, који је живео у 3. веку пре нове ере спада у једног од најзначајнијих заснивача калкулусног рачуна. Такође, Еудокс са Книда спада у ред заснивача калкулуса са својим методом еустахије.

	Слика 2. Архимед		Слика 3. Еудокс

Еудокс се служио методом еустахије. Метод еустахије представља методу израчунавања површине неког геометријског равног лика испуњавањем унутрашњости тог лика низом полигона чије површине конвергирају ка површини целог геометријског лика. Архимед је користио други метод - метод еквилибријума, да би тек када је формално излагао строг доказ примењивао метод еустахије. Метод еквилибријума заснивао се на механичким аргументима и примени идеје да су површи тела на неки начин тешке, те да се одређивањем њихових тежишта може открити математички однос у коме њихове компоненте стоје. Архимедов рад Квадратура параболе поставља темеље интеграције. Приликом израчунавања квадратуре параболе Архимед се користио методом еустахије креирајући систем уписаних и описаних правоугаоника.