Још неке примене обичних диференцијалних једначина



У економији се цена производа обично прати у одређеном временском периоду. Зато је цену природно посматрати као функцију времена. Ако цена $p(t)$ неког производа достиже граничну вредност $\overline{p}$, када $t\to \infty$, тада се каже да је цена производа динамички стабилна, а $\overline{p}$ се назива равнотежна цена. Да би се производ продао по што повољнијој цени, онда она мора бити обрнутно сразмерна својој промени у неком (краћем) временском периоду. Тако је омогућено формирање одређене диференцијалне једначине коју та цена задовољава.

Пример 1. Нека цена $p(t)$ производа задовољава диференцијалну једначину $$\frac{dp}{dt}=10-0.5p,\quad t \geqslant 0$$

  1. Наћи $p(t)$ и израчунати $\overline{p}$ као $\displaystyle{\lim_{t \to \infty}p(t)}$
  2. У истом координатном систему нацртати три парцијална решења која редом задовољавају почетне услове $$p(0)=40,\quad p(0)=10\quad и \quad p(0)=20.$$
  3. Анализирати понашање цене током дугог временског периода.

  

Диференцијалне једначине се јављају и у биологији, на пример, код експоненцијалног раста (распадања) популације бактерија.

Пример 2. Нека је $N(t)$ број јединки једне популације бактерија у моменту $t$ и претпоставимо да је стопа раста (распадања) популације бактерија пропорционална са $N(t)$, при чему ћемо константу пропорционалности $k$ звати фактором раста, ако је $k>0$ (фактор распадања, ако је $k<0$).

  1. Ако се јадна популација бактерија дуплира за 24 сата, колико времена је потребно да би се она повећала 10 пута?
  2. Ако је коефицијент пропорционалности $k=-2$, одредити време полураспада, односно време потребно да се полазни број јединки популације преполови. <\li>
Претпостављамо да је ова популација у моменту $t=t_0=0$ била једнака $N_0$ јединки.


  


Наредни пример илуструје коришћење диференцијалних једначина као математичког модела за решавање неких хемијских проблема.

Пример 3. Једна хемикалија се раствара у води брзином која је пропорционална производу нерастворене количине и разлике између концентрације у засићеном раствору и постојећем раствору. Познато је да је у $100$ грама засићеног раствора растворено тачно $60$ грама. Ако је $40$ грама те хемикалије стављено у $100$ грама воде и ако се после $2$ сата растворило $10$ грама, колико ће бити растворено после $6$ сати?

  


Диференцијалне једначине се могу јавити и код израчунавања укупног прираштаја становништва неког места.

Пример 4. За прираштај становништва великог града важе следећа два закона:

  1. Природни прираштај становништва пропорционалан је броју становника у временском интервалу: $$\Delta y_1=k_1y\Delta t$$
  2. Брзина пораста становништва путем имиграције пропорционална је са временом: $$\Delta y_2=k_2t\Delta t$$
Написати израз $y(t)$ за укупни прираштај становништва, па затим наћи зависност броја становника града од времена, ако је у тренутку $t=t_0=0$ било $y(0)=y_0$ становника.


  

-Избор тема-