Још неке примене обичних диференцијалних једначина
У економији се цена производа обично прати у одређеном временском периоду.
Зато је цену природно посматрати као функцију времена. Ако цена $p(t)$ неког производа достиже граничну вредност $\overline{p}$, када $t\to \infty$, тада се каже да је цена производа динамички стабилна,
а $\overline{p}$ се назива равнотежна цена. Да би се производ продао по што повољнијој цени, онда она мора бити обрнутно сразмерна својој промени у неком (краћем) временском периоду.
Тако је омогућено формирање одређене диференцијалне једначине коју та цена задовољава.
Пример 1. Нека цена $p(t)$ производа задовољава диференцијалну једначину
$$\frac{dp}{dt}=10-0.5p,\quad t \geqslant 0$$
Наћи $p(t)$ и израчунати $\overline{p}$ као $\displaystyle{\lim_{t \to \infty}p(t)}$
У истом координатном систему нацртати три парцијална решења која редом задовољавају почетне услове
$$p(0)=40,\quad p(0)=10\quad и \quad p(0)=20.$$
Анализирати понашање цене током дугог временског периода.
Диференцијалну једначину коју задовољава цена производа можемо записати у облику
$$\frac{dp}{10-0.5p}=dt$$
и то је диференцијална једначина која раздваја променљиве.
Након интеграције
$$\int{\frac{dp}{10-0.5p}}=\int{dt}$$
добијамо
$$\ln |10-0.5p|=-0.5t+C_2,$$
односно
$$10-0.5p=C_1\cdot e^{-0.5t},$$
где је $C_1=\pm e^{C_2}$.
Након сређивања претходне једнакости добијамо да је
$$p(t)=20-Ce^{-0.5t},$$
при чему је $C=e^{C_1}$.
Израчунајмо сада равнотежну цену $\overline{p}$ као
$$\overline{p}=\lim_{t\to \infty}{p(t)}=\lim_{t \to \infty}{(20-\frac{C}{e^{\, 0.5t}})}=20.$$
Дакле, полазна диференцијална једначина се може записати у облику
$$\frac{dp}{dt}=0.5(20-p)$$
одакле се може закључити да је стопа промене цене $p$, с обзиром на време $t$, пропорционална разлици између њене тренутне вредности и граничне вредности 20.
Из тог разлога се каже да ова диференцијална једначина представља закон ограниченог раста
Из датих почетних услова одредићемо тражена партикуларна решења.
Како је равнотежна цена $\overline{p}=20$, видимо да она не зависи од константе $C$, нити од броја $p(0)$ који представља почетну вредност функције цене.
На основу претходног аплета, где су приказана партикуларна решења за дате почетне услове, може се закључити следеће:
ако је $p(0) > \overline{p}$, онда цена опада и има граничну вредност $\overline{p}.$
ако је $p(0) < \overline{p}$, онда цена расте и такође има граничну вредност $\overline{p}$.
ако је $p(0)= \overline{p}$, тада цена остаје стална и не зависи од времена $t$.
Диференцијалне једначине се јављају и у биологији, на пример, код експоненцијалног раста (распадања) популације бактерија.
Пример 2.
Нека је $N(t)$ број јединки једне популације бактерија у моменту $t$ и претпоставимо да је стопа раста (распадања) популације бактерија пропорционална са $N(t)$, при чему ћемо константу пропорционалности $k$ звати фактором раста, ако је $k>0$ (фактор распадања, ако је $k<0$).
Ако се јадна популација бактерија дуплира за 24 сата, колико времена је потребно да би се она повећала 10 пута?
Ако је коефицијент пропорционалности $k=-2$, одредити време полураспада, односно време потребно да се полазни број јединки популације преполови. <\li>
Претпостављамо да је ова популација у моменту $t=t_0=0$ била једнака $N_0$ јединки.
Из услова задатка је стопа раста популације, односно $\frac{\displaystyle{dN}}{\displaystyle{dt}}$, пропорционална са $N(t)$, при чему коефицијент пропорционалности $k$ налазимо из услова дуплирања популације.
Дати проблем можемо представити математичким моделом диференцијалне једначине облика
$$\frac{dN}{dt}=kN(t)\ ,\quad N(0)=N_0.$$
Ово је једначина која раздваја променљиве
$$\frac{dN}{N(t)}=kdt\quad \Big/ \ \int{}$$
Након интеграције имаћемо
$$\ln |N(t)|=kt+C_1\quad \Rightarrow \quad N(t)=Ce^{\, kt},$$
где је $C=\pm\, e^{C_1}$.
Из почетног услова $N(0)=N_0$ следи да је $C=N_0$, па је решење облика
$$N(t)=N_0e^{\, kt}.$$
Како се једна популација бактерија дуплира за $24\ h$, имаћемо да је
$$N(24)=2N_0\quad \Rightarrow \quad N_0e^{\, \displaystyle{24k}}=2N_0,$$
$$e^{\, \displaystyle{24k}}=2\quad \Big/\ \ln$$
$$24k=\ln 2\quad \Rightarrow \quad k=\frac{\ln 2}{24}=0.029.$$
Дакле, одредили смо коефицијент пропорционалности $k=0.029$.
Сада треба одредити колико је времена потребно да се популација увећа 10 пута, односно да нађемо $t_1$ такво да је
$$N(t_1)=10N(0)=10N_0\quad \Rightarrow \quad N_0e^{\, \displaystyle{t_1k}}=10N_0,$$
$$e^{\, \displaystyle{t_1k}}=10 \quad \Big/\ \ln $$
$$t_1k=\ln 10 \quad \Rightarrow \quad t_1=\frac{\ln 10}{k}=24\frac{\ln 10}{\ln 2}=79,726 h.$$
Дакле, потребно је 79,726 h $\thickapprox$ 3 дана 7 сати 44 минута.
У овом случају треба одредити време $t_2$ потребно да број јединки популације буде једнак $\frac{\displaystyle{N_0}}{\displaystyle{2}}$, односно
$$N(t_2)=\frac{N_0}{2}.$$
Како је $N(t)=N_0e^{\,\displaystyle{ kt}}$ и $k=-2$ имаћемо да је
$$N(t_2)=N_0e^{\, \displaystyle{-2t_2}}=\frac{N_0}{2},$$
$$e^{\, \displaystyle{-2t_2}}=\frac{1}{2}\ \Big / \ln$$
$$-2t_2=-\ln 2\quad \Rightarrow \quad t_2=\frac{\ln 2}{2}=0.347.$$
Илустрација експоненцијалног раста и распадања популације бактерија
Наредни пример илуструје коришћење диференцијалних једначина као математичког модела за решавање неких хемијских проблема.
Пример 3. Једна хемикалија се раствара у води брзином која је пропорционална производу нерастворене количине и разлике између концентрације у засићеном раствору и постојећем раствору. Познато је да је у $100$ грама засићеног раствора растворено тачно $60$ грама. Ако је $40$ грама те хемикалије стављено у $100$ грама воде и ако се после $2$ сата растворило $10$ грама, колико ће бити растворено после $6$ сати?
Означимо са $H(t)$ количину нерастворене хемикалије у грамима у тренутку $t$. Нека је $k$ коефицијент пропорционалности.
Ако је убачено $40$ грама, у тренутку $t$ ће бити растворено $40-H(t)$. Дакле, према услову задатка, биће
$$\begin{array}{ccccc}
\frac{dH}{dt}=kH(t)\Bigg(\frac{60}{100}+\frac{40-H(t)}{100}\Bigg)\\
\\
\Leftrightarrow\\
\\
\frac{dH}{dt}=kH(t)\Bigg(\frac{1}{5}+\frac{H(t)}{100}\Bigg)
\end{array}
$$
У задатку нам је још дато да је $H(0)=40$ и $H(2)=40-10=30$.
Сада се наш проблем своди на решавање почетног проблема диференцијалне једначине која раздваја променљиве
$$\frac{dH}{H(t)(20+H(t))}=\frac{k}{100}dt.$$
Након интеграције леве и десне стране добијамо
$$\ln \Bigg|\frac{H(t)}{H(t)+20}\Bigg|=\frac{k}{20}(t+C)\quad \Bigg /\ e$$
$$\frac{H(t)}{H(t)+20}=\displaystyle{e^{\frac{k}{5}(t+C)}}.$$
Сређивањем последње једнакости добијамо
$$\frac{H(t)}{H(t)+20}=\frac{1}{e^{-\frac{k}{5}(t+C)}}\quad \Rightarrow \quad H(t)=\frac{20}{e^{-\frac{k}{5}(t+C)}-1}.$$
Заменом почетних услова $H(0)=40$ и $H(2)=30$ у ову једнакост добијамо систем од две једначине са две непознате
$$\begin{array}{ll}
kC=-5\ln \frac{3}{2}\\
k(2+C)=-5\ln \frac{5}{3}
\end{array}$$
Решавањем система добијамо вредност коефицијента пропорционалности $k$ и константе $C$:
$$k=\frac{5}{2}\ln \frac{9}{10}\quad \mbox{и}\quad C=2\frac{\ln \frac{\displaystyle{3}}{\displaystyle{2}}}{\ln \frac{\displaystyle{10}}{\displaystyle{9}}}.$$
Заменом добијених вредности у једнакост
$$H(t)=\frac{20}{e^{-\frac{k}{5}(t+C)}-1}$$
и сређивањем добијеног израза имаћемо да је
$$H(t)=\frac{20}{\frac{3}{2}\Big( \frac{\sqrt{10}}{3} \Big)^t-1}.$$
Након $6$ сати количина нераствореног је $H(6)$, па ће количина растворене хемикалије бити
$$40-H(6)=40-\frac{20}{\frac{3}{2}\Big( \frac{\sqrt{10}}{3} \Big)^6-1}=21.09\ \mbox{грама.}$$
Диференцијалне једначине се могу јавити и код израчунавања укупног прираштаја становништва неког места.
Пример 4. За прираштај становништва великог града важе следећа два закона:
Природни прираштај становништва пропорционалан је броју становника у временском интервалу:
$$\Delta y_1=k_1y\Delta t$$
Брзина пораста становништва путем имиграције пропорционална је са временом:
$$\Delta y_2=k_2t\Delta t$$
Написати израз $y(t)$ за укупни прираштај становништва, па затим наћи зависност броја становника града од времена, ако је у тренутку $t=t_0=0$ било $y(0)=y_0$ становника.
Из услова задатка имамо
$$\begin{array}{}
\Delta y_1=k_1y\Delta t\quad \Rightarrow \quad \frac{\Delta y_1}{\Delta t}=k_1y\\
\\
\Delta y_2=k_2t\Delta t\quad \Rightarrow \quad \frac{\Delta y_2}{\Delta t}=k_2t\\
\\
\end{array}
$$
Заменом односа прираштаја броја становника и прираштаја одговарајућег времена односима њихових диференцијала добијамо
$$\frac{dy_1}{dt}=k_1y,\quad \frac{dy_2}{dt}=k_2t$$
Тада је укупан прираштај
$$\frac{dy}{dt}=\frac{dy_1}{dt}+\frac{dy_2}{dt}\quad \Leftrightarrow \quad \frac{dy}{dt}=k_1y+k_2t.$$
Добили смо линеарну диференцијалну једначину првог реда
$$y'-k_1y=k_2t$$
Одредимо њено опште решење:
$$P(t)=-k_1\quad \Rightarrow \quad I_1=-\int{k_1dt}=-k_1t$$
$$Q(t)=k_2t\quad \Rightarrow \quad I_2=k_2\int{te^{\, -k_1t}dt}.$$
Интеграл $I_2$ ћемо решити парцијалном интеграцијом:
$$I_2=\Bigg \lbrace u=t,\ du=dt;\quad dv=e^{\,-k_1t}dt,\ v=-\frac{1}{k_1}e^{\,-k_1t} \Bigg \rbrace=k_2\Bigg(-\frac{t}{k_1}e^{\,-k_1t}+\int{\frac{1}{k_1}e^{\, -k_1t}dt}\Bigg)$$
$$I_2=k_2\Bigg(-\frac{t}{k_1}e^{\,-k_1t}-\frac{1}{k_1^2}e^{\, -k_1t}\Bigg).$$
Опште решење ће бити
$$y(t)=e^{\, k_1t}\Bigg(-\frac{k_2t}{k_1}e^{\, -k_1t}-\frac{k_2}{k_1^2}e^{\, -k_1t}+C\Bigg),$$
односно
$$y(t)=Ce^{\, k_1t}-\frac{k_2}{k_1^2}(k_1t+1)$$
и то је израз за укупни прираштај становништва.
Из почетног услова $y(0)=y_0$ добијамо да је
$$y(0)=C-\frac{k_2}{k_1^2}=y_0\quad \Rightarrow \quad C=y_0+\frac{k_2}{k_1^2}.$$
Заменом вредности константе $C$ у опште решење $y(t)$ биће
$$y(t)=(y_0+\frac{k_2}{k_1^2})e^{\, k_1t}-\frac{k_2}{k_1^2}(k_1t+1).$$
Последњи израз даје зависност броја становника града од времена.